МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ О ПОВЕРЉИВОСТИ КОМУНИКАЦИЈЕ АДВОКАТА И КЛИЈЕНАТА

 cekic

МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРДИ О ПОВЕРЉИВОСТИ КОМУНИКАЦИЈЕ АДВОКАТА И КЛИЈЕНАТА

– Реаговање на саопштење Специјалног тужилаштва Црне Горе од дана 21.07.2017. године под називом „СДТ поштује међународне стадарде“ и кршења права адвоката и окривљених од стране Главног СДТ

 

Подносилац: Мироје Јовановић, бранилац господина Андрије Мандића и господина Михаила Чађеновића у предмету за тзв. државни удар (поступак пред Вишим судом у Подгорици бр. Кс 14/2017)

Примаоци – појединачно уручено:

– Уставни суд Црне Горе – председнику

– Адвокатска комора Црне Горе – Управном одбору

– Врховни државни тужилац Црне Горе

– Врховни суд Црне Горе – председници

– Апелациони суд Црне Горе – председнику

– Виши суд у Подгорици – председнику

                                                                                                                                                           

У наставку је информација, коју молим да примите на знање, а од наведених прималаца,  само од ВДТ Црне Горе захтевам поступање, те молим да је третира као представку-пријаву против Главног СДТ Миливоја Катнића

I) Уводне напоменe

  1. Специјално државно тужилаштво је 17.07.2017. године извршило агресију на правни систем, објављујући јавно, на свом интернет порталу комуникацију и коресподенцију[1] између адвоката Горана Родића и његовог тадашњег клијента, те између истог адвоката и других адвоката ангажованих у судском поступку за тзв. „државни удар“.
  1. Такође, објављена је комуникација наведеног колеге са неколико других особа- а такође у вези предмета „државни удар“. Ови подаци су наводно добијени претресом и прегледом мобилног телефона и рачунара адвоката Горана Родића, а по наредби суда у потпуно другом и одвојеном предмету, који ни чињенично ни правно не стоји у било каквој вези са афером „државни удар“ (поступак се води пред Вишим судом у Подгорици бр. Кс 14/2017). [2]
  1. Истом приликом су објављени и транскрипти разговора мог брањеника Андрије Мандића са више лица, у истом предмету (за које је Катнић тврдио да су добијени путем апликације „WhatsApp, а сам главни специјални тужилац, Катнић, је на главном претресу дана 20.07.2017. године изјавио да адвокати и посланици нису под мерама тајног надзора.[3]
  1. Ово је потпуно контрадикторно чињеници да је тужилаштво објавило транскрипте, па је нејасно на који начин су прибављени транскрипти уколико адвокати и посланици нису погођени неком од мера тајног надзора, и како је могуће да су подаци добијени из садржаја апликације „WhatsApp“ када у истом учествују најмање три лица у разговору.
  1. Дан касније, 21.07.2017. године СДТ је такође на свом интернет порталу објавило саопштење под називом „СДТ поштује међународне стандарде“[4] у којем сада мења тезу да није било недозвољених радњи према адвокатима и посланицима, већ сада износе тврдњу да се у свему поступало према међународним стандардима те да су имали право да прибаве комуникацију адвоката и његовог клијента.
  • II) Дипломате и јавност унапред обавештени о плановима СДТ

 

  1. Пре читаве акције СДТ са објављивањем транскрипата и комуникације од 17.07.2017. године, лично сам, дана 11.јула 2017, обавестио у посебној опширној ноти стране дипломатске мисије и међународне организације, између осталог о следећем[5][6]

            „Понављам вам да као бранилац, изражавам оправдану бојазан у личну             безбедност, као и безбедност комуникације коју обављам у конкретном    предмету, те молим да примите на знање могућност теже повреде мог   физичког и психичког интегритета, те угледа и других права овог  браниоца, све у вези са горе описаним судским процесом.“

  1. Дакле, информације које је одбрана имала о намерама СДТ је била проверена и тачна, што се 6 дана касније обистинило, када је СДТ објавио преписку, уз напомену да се против њега води „Специјални рат“.

III) Ко је писао саопштење СДТ од 21.јула 2017. године?

  1. Но да се вратим теми, и наводим да се у горе наведеном саопштењу од 21.07.2017. године СДТ позива на пресуду Европског суда у Стразбуру у предмету Версини-Кампинчи и Красниански против Француске (број представке 49176/11) од 16.јуна 2016. године, која је постала коначна 17.10.2016. године.
  1. Посебно ме брине чињеница да је тужилаштво у свом саопштењу навело „у вези са наводима више бранилаца окривљених у предмету „тероризам у покушају“.
  1. Ово будући да се мојим клијентима Андрији Мандићу и Михаилу Чађеновићу, као ни Милану Кнежевићу кога је до недавно бранио колега Родић, оптужницом не ставља на терет никакав тероризам. Ставља се другим лицима у оптужници, али особама које су доминантно погођене тужиочевим „шпијунирањем“ адвоката се то кривично дело не ставља на терет.
  1. Стога закључујем да састављач те полуписмене пашквиле од 21.07.2017. године није ни прочитао оптужницу коју је СДТ поднео, што говори и о писцу и о оптужници.
  1. Овде одмах истичем неколико чињеница:

– једна одлука Европског суда за људска права у Стразбуру НИЈЕ МЕЂУНАРОДНИ СТАНДАРД;

– предмет који је наведен НЕМА НИКАКВЕ ни везе ни сличности са грубим кршењем закона који је починио СДТ Црне Горе у конкретном случају;

– СДТ наводи да поштује праксу МСП у Хагу, али не наводи ниједну одлуку тог суда, па није јасно коју праксу поштује;

  1. Такође, напомињем да је предметна пресуда објављена само на француском језику[7], а како сам информисан да главни СДТ Миливоје Катнић не говори стране језике, то сам убеђен да је саопштење и позивање на „међународне стандарде“ писала мени непозната персона, ван тужилачког органа.
  1. ГСДТ, Катнић, понављам, сигурно није писао, а да ли је у помоћ притекла Валентина Павличић, заступница ЦГ пред Судом у Стразбуру сасвим је могуће, и о томе постоји полузванична информација.
  1. Ова опција ауторства ми је могућа из разлога који сам већ навео – тај ко је писао ону пашквилу на сајту СДТ 21.јула, није ни прочитао оптужницу за тзв. „државни удар“.

 IV) Саопштење од 21.јула: између незнања и грубе силе

  1. СДТ је своје саопштење насловило са „СДТ поштује међународне стандарде“ а у истом саопштењу је наведено да је СДТ „у потпуности поступало и поступа у складу са Уставом, законима Црне Горе, као и међународним конвенцијама и одлукама Међународног суда правде и Европског суда за људска права.“[8]
  1. Пошто су у свом саопштењу из СДТ навели само једну пресуду Европског суда за људска права, понављам да ми није јасно од када једна пресуда представља међународни стандард, а такође примећујем да помињу праксу Мађународног суда правде – али не наводе нити једну пресуду тог суда везану за предметну тему – недозвољену присмотру над адвокатском комуникацијом, као и над комуникацијом посланика.
  1. Привилегија заштите комуникације „адвоката-клијент“, како се често назива укључује право на немешање у комуникацију између клијената и њихових адвоката, као и право на поверљивост таквих комуникација.
  1. Недозвољене активности СДТ је Адвокатска комора Црне Горе одмах препознала па је у два саопштења осудила поступање СДТ у конкретном случају[9].

V) Кратак преглед правила и прописа САД, Велике Британије, Аустралије и Француске

  1. Признавање заштите комуникацији „адвокат-клијент“ у многим јурисдикцијама илуструје да је то опште начело права у смислу члана 38 Статута Међународног суда правде[10].
  1. Нпр, прописи САД, Велике Британије и Аустралије о грађанским и кривичним поступцима нуде добре примери заштите у погледу привилегије адвоката-клијента (видети Fed. R. Evid. 502; R. Civ. P. 31.15 (2008 U.K.); R. Crim. Proc. pt XV (2015 U.K.); посебно за Аустралију „Evidence Act 1995 члан 3.10 (Austl.).
  1. Француски закон такође даје значај простор овој теми, посебно у облати заштите консултација, комуникације и кореспонденције (видети Закон 71-1130 од 31.децембра, 1971)
  1. Дакле, међународно признање принципа ових јурисдикција није довело до већих потешкоћа а нужност за признавањем таквог принципа од наднационалних субјеката јасно је произашла из много транснационалних и међународних спорова у вези са комуникацијама са адвокатима.
  1. Поред тога, важност принципа је очигледна у националним прописима и одлукама судова, и није се могла занемарити у разматрању „међународних стандарда“

VI) Пракса међународне арбитраже

  1. Пресудом арбитражног суда у случају Банке за међународна поравнања из 2002. године је утврђено да се привилегија адвоката и клијента примењује у међународном трговачком праву, укључујући и за привредне субјекте и у односу на међународне организације (погледати ауторитет: Reginald H. Howe v. Bank for Int’l Settlements, 23 R.I.A.A. 153 (Perm. Ct. Arb. 2003[11]).

VII) Пракса суда Европске Уније

  1. Још 1982. године Суд правде Европских заједница (сада се зове Суд правде Европске уније или просто Суд ЕУ) нагласио применљивост заштите правне тајности у законима Заједнице.
  1. Тај суд је констатовао да принцип мора бити опште признат у државама чланицама и стога га је потребно узети у обзир приликом тумачења прописа ЕУ (Чувени случај број 155/79, „AM & S Europe Limited против Комисије[12]).

 

VIII) Однос праксе Суда ЕУ и Суда у Стразбуру по овом питању

  1. Кад је реч о заштити основних права која признаје Европска Унија, Суд је оценио у пресуди Босфорус против Ирске[13] (представка 45036/98) да је она у начелу еквивалентна заштити коју обезбеђује Конвенција.
  1. Да би дошао до тог закључка, Суд у Стразбуру је пре свега констатовао да Европска унија нуди еквивалентну заштиту на плану суштинских гаранција истичући у том погледу да је, већ у време чињења, поштовање основних права било услов легалности комунитарних аката и да се Суд ЕУ у знатној мери позива на одредбе Конвенције и на праксу Суда кад је приступао њиховом оцењивању
  1. Тако је нарочито од 1. децембра 2009, датума ступања на снагу измењеног члана 6 Уговора о Европској Унији који Повељи Европске Уније о основним правима придаје исту вредност као и споразуми а којим је предвиђено да основна права гарантована Конвенцијом, и каква проистичу из уставних традиција заједничких државама чланицама, чине саставни део права Уније као општа начела.

IX) Пракса Европског суда за људска права у Стразбуру

  1. Из праксе Суда у Стразбуру проистиче да се чланом 8 Конвенције установљава право на поштовање поверљивости комуникације између адвоката и његових клијената и поштовање професионалне тајне.
  1. Тајна има посебан значај у пракси Суда – који штити тајну новинарских извора и тајну медицинских података –, заштита професионалне тајне адвоката у односу на тај тип обавезе потврђена је у Канади и у Сједињеним Државама, а позитивно право неких држава Европске Уније (Италија, Естонија, Белгија, Холандија и Ирска) као и Швајцарска пружају већу заштиту.
  1. Суд је истакао у пресуди „Касадо Кока против Шпаније“[14] (24. фебруар 1994) да адвокат има кључну улогу у обезбеђивању поверења јавности у рад судова; стога је од прворазредног значаја да поверење заинтересованог лица у адвоката буде гарантовано, а то налаже очување његове независности у односу на државне органе.
  1. Установљујући право свих лица на поштовање њихове „преписке“, чланом 8 Конвенције штити се поверљивост приватне комуникације (Фрéрот против Француске, представка бр. 70204/01,), независно од садржаја предметне комуникације (и независно од њеног облика. Дакле чланом 8 се гарантује поверљивост свих размена података које појединци могу вршити у циљу комуникације.
  1. Са своје стране, Европски суд за људска права у Стразбуру се у много ситуација изјаснио да се изузеци у поверљивости таквих комуникација морају рестриктивно тумачити (видети предмете Стефанов против Бугарске[15]-представка бр. 65755/01, Голован против Украјине[16]-представка бр. 41716/06 и Мишо против Француске[17] представка бр. 12323/11.
  1. Према суду у Стразбуру, „професионална привилегија јесте. . . без сумње један од основних принципа на којима се заснива спровођење правде у демократском друштву.
  1. Суд у Стразбуру је у више наврата одлучивао о претресима и запленама извршеним у адвокатској канцеларији или кући, те о пресретању преписке између адвоката и клијента и о тражењу електронских података у адвокатској канцеларији (видети Салинен и остали против Финске[18] (предмет 50882/99), те Висер и Бикос инвестиције против Аустрије[19] (предмет 74336/01).
  1. Како се види, наводим седам првокласних и сличних предмета у којима је утврђено тешко кршење права, за разлику од СДТ који наводи једну која нема сличности са нашим предметом, односно са предметом ради којег је преписка објављена.

X) Пракса Међународног суда правдe

  1. У међународној пракси је успостављена чак и врло јасна и снажна обавеза држава да поштују поверљивост комуникација између других држава и њихових правних саветника, и та обавеза је још апсолутнија. Спор око Тимора-Лесте против Аустралије била је прва прилика да Међународни суд правде одговори на ово питање[20].
  1. Поднеском из децембра 2013. године о питањима која се односе на заплену и задржавање одређених докумената и података (Тимор-Лесте против Аустралије) на Међународном суду правде, покренута су нека питања и отворио сасвим неуобичајен контексту.
  1. Две државе су већ биле странке у арбитражном поступку у погледу важења Уговора о Тиморском мору, због наводне шпијунаже коју је извршила Аустралија.
  1. Два дана пре првог саслушања у Хагу, неки документи, подаци и кореспонденција у вези с поступком који је у току у арбитражном поступку уклоњени су из канцеларије једног аустралијског адвоката који ради у Тимор-Лесте.
  1. Влада из Тимора затражила је од МСП доношење привремене мере у смислу да се нареди да се одузети материјал запечати и чува у депозиту Суда, да се званично изради исцрпна листа релевантних података и да се сваки други примерак уништи. Тимор-Лесте је такође очекивао одређени ниво гаранције сигурности из Аустралије, како се не би догодило да та држава опет престретне нове нове комуникације са њиховим правним саветницима.
  1. Да би се бавио овим захтевом, Суд је морао утврдити да ли је наводно право Тиморе-Лесте на поверљивост комуникација са својим правним савјетницима било „најмање веродостојно“. Другим ријечима, правно питање је било о да ли се државама признаје право које је већ признато за приватне ентитете и организације у међународном правном систему.
  1. Наредба Суда[21] закључена је у корист веродостојности права на вођење арбитражног поступка или преговора без мешања од стране Аустралије, укључујући право на поверљивост и неометање у његову комуникацију са својим правним савјетницима.
  1. Аустралији је такође наређено да се „не меша у комуникацију између Тимора и Лесте и његових правних саветника у вези са очекиваном арбитражом између Тимора и Лесте и Аустралије, у свим поступцима укључујући и тренутни предмет пред Судом.
  1. Према приступу Суда, принципи поверљивости и непостојања мешања нису представљени као транспозиција оних признатих у приватним односима, већ као последица основних принципа наведених у члану 2 Повеље УН.
  1. Како су суверене, државе се не могу сматрати „једноставним“ клијентима у односима са адвокатима.
  1. Такође, МСП је поставио основу за признавање општег принципа међународног права. односно како каже трећа привремена мера „у циљу забране Аустралији да се на било који начин омета друга страна у комуникацијама и његових правних саветника не помиње никакве могуће изузетке.

XI) Предмет који у саопштењу наводи СДТ

(Версини-Кампинчи и Красниански против Француске  (број представке 49176/11) од 16.јуна 2016. године, која је постала коначна 17.10.2016. године)

  1. Поновимо да се у саопштењу од 21.07.2017. године под називом „СДТ поштује међународне стандарде“ тужилаштво позива на пресуду Европског суда у Стразбуру у предмету Версини-Кампинчи и Красниански против Француске  (број представке 49176/11) од 16.јуна 2016. године, која је постала коначна 17.10.2016. године.
  1. Ја сам у овом скромном раду навео осам пресуда Суда у Стразбуру, који су потпуно примењиви на конкретне незаконитости у раду СДТ, али сам дужан и да анализирам ову једну једину одлуку на коју се СДТ позива.
  1. Госпођа Kасниански, адвокат, је у децембру 2002. године имала телефонски разговор са клијентом чија је телефонска линија на захтев истражног судије била прислушкивана.
  1. Транскрипт разговора показује да је подносилац представке открио информације обухваћене правним професионалним привилегијама.
  1. Главни јавни тужилац је послао препис адвокатској комори да се покрене дисциплински поступак, након чега је изречена казна.
  1. Надлежна адвокатска комора у Француској је казнила адвокате, који су се због тога на послетку жалили (поднели представку) Суду у Стразбуру, а представка је одбијена.

XII) Приказ разлика у предметима за тзв. „државни удар“ и пресуде суда у Стразбуру коју је навео СДТ

  1. Дакле,

– у том предмету (који наводи СДТ) је прислушкиван клијент, а адвокат неопрезно и недозвољено износио чињенице које није смео да износи;

– у нашем предмету („државни удар) је адвокату одузет телефон због једног предмета (А2) – а транскрипти објављени и коришћени због његовог другог предмета у којем брани („државни удар“)

– у том предмету, (који наводи СДТ) АДВОКАТ ЈЕ НА НЕПРОПИСАН НАЧИН ПОВРЕДИО И ОДАО ИНФОРМАЦИЈЕ, и због тога санкционисан. Тај француски адвокат се Суду у Стразбуру обратио представком против одлуке своје адвокатске коморе.

– у нашем случају „државног ударања“ АДВОКАТСКА КОМОРА ЦРНЕ ГОРЕ ЈЕ ОСУДИЛА ТУЖИОЦА ЗБОГ увида и објављивања комуникације адвоката, и захтевала да се са том скандалозном праксом прекине.

– у том предмету (који наводи СДТ) је  питање да ли се могу користити као доказ у дисциплинском поступку против адвоката транскрипта разговора са клијентом чији телефон се прислушкује?

– у нашем случају нема никаквог дисциплинског поступка, већ су транскрипти објављени у вези офирања бранилаца и посланика – учесника кривичног поступка.

– у том предмету (који наводи СДТ) се  ради о случају адвоката против адвокатске коморе;

– у нашем случају адвокатска комора напада СДТ и то врло оштро управо због употребе података добијених са телефона, и то употребе у невезаном поступку и медијском експонирању СДТ;

XIII) Уместо закључка

  1. Како се види из наведеног, као одговор на цитирање једне, и то потпуно неподобне пресуде за конкретно поступање СДТ, навео сам и цитирао, поред законодавства више држава, и

– СЕДАМ пресуда Суда у Стразбуру, којима је утврђено кршење права у сличним ситуацијама

– КЉУЧНУ пресуду Суда ЕУ која се тиче ове материје;

– НАРЕДБУ Међународног суда правде, која се бави предметном тематиком;

– Одлуку сталне Арбитраже у односу на предметни случај,

односно, као прилог тези да је СДТ прекршио права мојих брањеника, и других лица, нудим 10 ПРВОКЛАСНИХ ОДЛУКА 4 РАЗЛИЧИТЕ МЕЂУНАРОДНЕ СУДСКЕ ИНСТАНЦЕ.

  1. Поред тога, потпуно је јасно да предмет на који се позвао СДТ у Саопштењу нема никакве ни сличности ни везе са кршењима права које је он извршио, те да је исти наведен само ради обмане јавности како тужилаштво поступа по међународним стандардима.
  1. И још нешто, „Стегу“ је Црној Гори прописао Светитељ, а оптужницу у „Бомбашкој афери“ писао др Секула, те вам је јасно да трећег нема. Правнички посао се ради или по правди и истини, или по налогу и мржњи. Ово се пре свега поручује државним органима наведеним у поднеску, будући да је АКЦГ два пута осудила поступање СДТ у конкретној ствари.
  1. Поновљена напомена примаоцима: горњи редови представљају информацију, коју молим да примите на знање, а од наведених прималаца, само од ВДТ Црне Горе захтевам поступање, те молим да је третира као представку-пријаву против Главног СДТ Миливоја Катнића, у смислу најтеже повреде по Закону о ДТ.

Нови Сад, 24.07.2017. године                                          Адвокат Мироје Јовановић

[1] http://www.tuzilastvocg.me/media/files/PRILOG%20saopstenju%20od%2017%2007%202017(1).pdf

[2] исто

[3] увид у снимак гл. претреса пред ВС у Подгорици у Предмету Кс 14/2017 од 20.07.2017. године

[4] http://www.tuzilastvocg.me/index.php/odjeljenje-za-suzbijanje-organizovanog-kriminala-korupcije-terorizma-i-ratnih-zlocina/saopstenja

[5] http://www.blic.rs/vesti/svet/mandicev-advokat-se-obratio-stranim-diplomatama/zt8b89t

[6] http://mondo.me/a617561/Info/Hronika/Mandicev-advokat-strahuje-za-licnu-bezbjednost.html

[7]http://hudoc.echr.coe.int/eng#{„languageisocode“:[„FRE“],“appno“:[„49176/11″],“documentcollectionid2“:[„CHAMBER“],“itemid“:[„001-163612“]}

[8] http://www.tuzilastvocg.me/index.php/odjeljenje-za-suzbijanje-organizovanog-kriminala-korupcije-terorizma-i-ratnih-zlocina/saopstenja

[9] http://www.advokatskakomora.me/images/SAOPSTENJE%20AD%20KOMORA1.jpg

[10] http://fpnprmo.weebly.com/uploads/2/6/2/1/26215354/statut_meunarodnog_suda_pravde.doc

[11] http://legal.un.org/riaa/cases/vol_XXIII/153-296.pdf

[12] http://eur-lex.europa.eu/legal-content/EN/TXT/PDF/?uri=CELEX:61979CJ0155&from=FR

[13] http://www.eui.eu/Documents/DepartmentsCentres/AcademyofEuropeanLaw/CourseMaterialsHR/HR2009/DeWet/DeWetBackgroundReadingCase3.pdf

[14] http://hudoc.echr.coe.int/eng#{„appno“:[„15450/89″],“itemid“:[„001-57866“]}

[15] http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-86449

[16] http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-112021

[17] http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-115377

[18] http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-70283

[19] http://hudoc.echr.coe.int/eng?i=001-82711

[20] http://webtv.un.org/watch/timor-leste-v.-australia-icj/3285921549001

[21] http://www.icj-cij.org/files/case-related/156/156-20150422-ORD-01-00-EN.pdf

Share Button

Могло би да вам се свиди и...