САША ЈАНКОВИЋ ПОКУШАВА ДА ЗЛОУПОТРЕБИ АДВОКАТСКУ КОМОРУ У ПРЕДИЗБОРНЕ СВРХЕ

jankovic-sasa

Поводом најаве да ће Заштитник грађана, Саша Јанковић одржати предавање у Адвокатској комори Војводине у Новом Саду, 21.12.2016. године, дужан сам да јавност и колеге адвокате упозорим на следеће:

sms-komora

ЈАНКОВИЋ ЈЕ ПОТЕНЦИЈАЛНИ ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТ!

Господин Јанковић у медијима већ извесно време фигурира као председнички кандидат на предстојећим изборима. О овоме сведочи јавни апел више личности које су подржале јавни апел у циљу кандидатуре Јанковића, па је потпуно депласирано и непримерено да се под плаштом заштитника грађана и формално у том капацитету појављује у својству предавача у нашој комори.

ЈАНКОВИЋ НИЈЕ ПОЛОЖИО ПРАВОСУДНИ ИСПИТ!

Такође, постоје и примедбе које се тичу стручности заштитника грађана, односно његове реалне оспособљености да се бави послом за који је биран два пута. Законом о заштитнику грађана су прописани услови које одређена особа мора испунити да би могла бити изабрана на функцију Заштитника грађана. Одредбама члана 5. тог прописа као услови су предвиђени диплома правног факултета, најмање десет година искуства на правним пословима који су од значаја за обављање послова из надлежности заштитника грађана, поседовање високих моралних и стручних квалитета као и запажено искуство у заштити права грађана.

Може се приметити да недостаје један веома важан услов, и то баш онај услов који и није унет управо због могућег „намештања“ конкурса односно као да се хтело  да на функцију заштитника дође баш одређена особа.

Ради се наиме о правосудном испиту као услову за избор. Имајући у виду сложеност тематике којом омбудсман има да се бави, те услове који се односе на „стручне квалитете“ као и „запажено искуство у заштити права грађана“, потпуно би логично било да стручне квалитете има онај кандидат који је у свом „запаженом искуству“ имао прилику да положи правосудни испит.

Ревносни бранитељ личности Заштитника рећи ће да је тако прописано законом, и моментално добити противаргумент да три од укупно четири заменика заштитника грађана имају положен правосудни испит, што је и потпуно логично имајући у виду надлежност и поступке које воде.

Такође, да је Закон о заштитнику „штиман“ спрам кандидата, може се посумњати ако се узму у обзир одредбе закона који регулише слободан приступ информацијама од јавног значаја, где се као услов, inter alia, захтева да кандидат испуњава услове „за рад у државним органима“. То би подразумевало да кандидат има положен државни стручни испит, дакле, тражи се макар одређени степен верификованог знања након завршеног факултета.

Овде се поставља питање због чега се за избор органа који по својој природи представљају независне, најстручније и најбоље, траже различити услови. Друго питање је како је могуће да се за судијског помоћника Основног суда траже услови који се односе на правосудни испит и радно искуство после полагања истог, а за особу која има да штити и унапређује остваривање права грађана кроз контролу законитог и правилног рада органа власти таквих услова нема.

ЈАНКОВИЋУ ЈЕ ПОЛИТИКА ИСПРЕД СТРУЧНОСТИ

Поред чињенице да није положио правосудни испит, читајући биографију Саше Јнаковића, не може се закључити да је пре именовања на дужност он заиста имао десет година искуства на правним пословима који су од значаја за обављање послова из надлежности заштитника грађана, као и запажено искуство у заштити права грађана.

Када неко дипломира са 26 година (1996) године, а у међувремену хонорарно ради у Агенцији Бета а потом буде стручни сарадник у државном органу надлежном за послове спорта, да би након тога напредовао до функције помоћника у министарству, постаје веома упитно реално правно знање и стручност, посебно у светлу функције заштитника, за кога се подразумева да буде најбољи од најбољих.

За ово место га не препоручује ни положај националног правног саветника у Одељењу за демократизацију Мисије ОЕБС у Београду, где је био ангажован од 2003. године, будући да се на место у дипломатским мисијама не долази без политичке препоруке и одређеног филтера идеолошке природе.

Све чиме се бавио Саша Јанковић пре именовања било је више политичког, а мање правно-стручног карактера, и ту долазимо до контекста у коме заштитник грађана делује, као и рефлексије његовог понашања на стање у друштву и на политичкој сцени. Његов ангажман, његови наступи и поруке имају све елементе политичког, наравно, невешто увијеног у лист звани право, све како би домаћа и међународна јавност управо мислила да се ради о производу правног промишљања иако је политички жрвањ произвео управо политички садржај.

“ЋУТАЊЕ” О ПРОТИВУСТАВНОМ СТАТУТУ ВОЈВОДИНЕ

Ово се пре свега огледа у чињеници да се уважени господин Јанковић нити једним словом ни изјавом није осврнуо на противуставност Статута АПВ (који је каснијом одлуком Уставног суда пгоглашен неуставним), а имао је дебелог разлога, све будући да је покрајинска омбудсманка на основу тог и таквог Статута констатнтно узурпирала права заштитника грађана и локалних заштитника. Тако је покрајински омбудсман контролисао рад републичких органа (полицијских управа, пореске управе…), и то све противно Уставу и закону, а дипл. правник Саша Јанковић нити једном није упозорио јавност на овакво непрописно поступање колега из АПВ.

То вишегодишње ћутање наводи на закључак да је са бившим властима у северној покрајини, конкретно са Пајтићем, Саша Јанковић направио прећутни споразум о ненападању, односно макар је постојала нека врста кохабитације без икаквог конфронтирања иако су за правне расправе са покрајинским органима, понаљам, постојали ваљани разлози, које је уочио и Уставни суд у својој одлуци донетој поводом сада већ бившег Статута АПВ.

Када се горње има у виду, заиста чуди оштрина, тон и начин комуникације заштитника грађана према појединим министрима и државним службеницима, будући да таква оштрина није испољена чак ни према онима који су, сада то већ знамо, поступали директно кршећи Устав, и то тако што су узурпирали надлежности самог Саше Јанковића.

ПОСЛЕДИЦЕ НЕСТРУЧНОСТИ – БАВЉЕЊЕ ДНЕВНОМ ПОЛИТИКОМ

Стога није претерано закључити да је недостатак стручне квалификације (тема за Народну скупштину и надлежни одбор) сузио маневарски простор Саше Јанковића јер напросто он тематику за коју је надлежан не познаје довољно, а често не познаје уопште.

Тај недостатак правничког искуства има за последицу бекство у политички бункер. Дакле, политички контекст деловања заштитника грађана условљен је у доброј мери недостатком стручних референци и, савим је могуће, одређеним спољним „надражајима“, који несумњиво играју одређено коло (изгледа бриселско) и у овом конкретном случају. Колика је снага тих других спољашњих околности у овој монодрами (један глумац, остали „заштитници“ су особље и техничка лица у позоришту) са неизвесним завршетком, тешко је проценити, али се може претпоставити да ће високо намештење у некој од међународних организација, а након престанка функције Саше Јанковића, бити показатељ правца ове орканске подршке заштитнику.

ШТА АДВОКАТЕ МОЖЕ НАУЧИТИ ПРАВНИК ЈАНКОВИЋ?  

Из наведеног је потпуно јасно да дипл. правник без положеног правосудног испита, Саша Јанковић, који тренутно обавља дужност Заштитника грађана, чланове АКВ не може ништа да научи, већ евентуално може из сигурности функције наставити да се бави политичарењем и припремом за председничку кандидатуру.

dopis-akv

Стога најљубазније молим челнике Адвокатске коморе Војводине да “предавање” Саше Јанковића које је заказано за 21.12.2016. године, организују у неком другом простору, а не у заједничким просторијама свих адвоката северне српске покрајине, односно нас који у крајјњој линији својим новцима финансирамо управо рад наше Коморе.

С поштовањем
Мироје Јовановић, адвокат из Новог Сада

Share Button

Могло би да вам се свиди и...