ФАКУЛТЕТИ ПЉАЧКАЈУ СТУДЕНТЕ!

indeks-slika

Тексту који сам објавио пре пет година, под насловом „Данак у индексима“ сваке године постаjе поново актуелан.

Посебно издвајам закључак тог текста који каже:

„И док се професори препуцавају са онима које би требало да подучавају, а управе факултета терају студенте у међусобна оптуживања и конфликте, све остаје исто.

Празни новчаници и празни стомаци, и пре и после студирања.

Напросто, овде се индекс не цени.“

Студентима који су уписали факултете по старом плану и програму биће поништени испити које су положили, а који су у међувремену укинути или им је промењен назив, а нове ће морати да поново полажу и плате .

Чини се да држава и факултети поново крећу у обрачун са студентима, и разуме се, њиховим родитељима, који ни досадашње трошкове нису лако подносили.

Ових дана је, поново, на факултетима готово немогуће добити информацију каква ће бити судбина студената, који су уписали студије пре „Болоње“, а који имају законски рок да дипломирају до 30. септембра 2016. године. Заинтересовани од студентских служби и факултетских управа добијају опречне информације, а најчешћи одговор је – чекамо одлуку министра просвете, науке и технолошког развоја.

Већина факултета је већ припремила ценовнике за случај да не буде продужења рока, а на појединима су већ истакли и датуме (на пример, 14. септембар на Техничком факултету у Бору) до када треба да се изјасне да ли прелазе на Болоњу.

Студенти указују да се у јавности занемарује чињеница да су студенти који студирају по тзв. старом плану и програму, махом апсолвенти, а некима је остала само одбрана дипломског. Уколико им држава не продужи рок, како је то већ урађено у земљама бивше СФРЈ, они морају да положе додатних и до 15 предмета, а истовремено би били враћени на неку од претходних студијских година. У том случају морају и да поново похађају предавања и вежбе, пишу семинарске радове, што је и највећи проблем оних који су се вратили у своје домове, засновали породице и запослили се.

Такође, нису сви факултети отпочели са наставом по болоњском програму истовремено, иако је почетна година школска 2006/07. На неким факултетима су последње генерације које студирају у складу са старим планом и програмом уписиване школске 2009/10, али је и за ове студенте 30. септембар 2016. крајњи рок за окончање студија.

Оно што све највише тишти, а на шта су указали и новом министру просвете на недавном разговору, јесу папрене цене које су факултетске управе већ објавиле.

По „Болоњи“ свака година носи 60 бодова, а факултети бод наплаћују од 1000 до 2500 динара. При том би студенти били у самофинансирајућем статусу, дакле плаћали би на све ово и школарину која је скупа. Министарство просвете нема ингеренција када су у питању ценовници факултета па је јасно да је ово плодно тле да се наплаћује и шта треба и шта не треба, а нема санкција за факултете који одбијају да дају спецификацију трошкова.

Ради се заправо о чињеници да факултети већ 15 година користе „рупе“ у законима, а те рупе врло брзо истање новчанике академаца, све под благословом државе, која ћути.

О коликим издацима је реч, види се и из података које су доставили академци, и ево зашто факултети нису вољни да омогуће продужење рока.

Шумарски факултет у Београду – рок за подношење захтева за Болоњу је 15. септембар. Молба кошта 10.000 динара, цена бода по испиту је 1200 динара, а испити носе од 6 до 11 бодова.

Правни факултет у Нишу – да пређу на Болоњу кошта око 100.000 динара, и придодати предмети се поново слушају, а исти испити са промењеним називом се поништавају и поново плаћају.

ПМФ Нови Сад – минимум 160.000 динара да пређу на Болоњу.

ФАСПЕР (Дефектолошки) у Београду – да се пређе на Болоњу 40.000 динара, а пријављивање испита 1000 динара.

ПМФ у Нишу (смер „Професор математике и рачунарства“) – по „Болоњи“ тај смер више не постоји. Пребацивање би било на одсек математике, додало би се десетак испита и поништило исто толико информатичких испита.. У Студентској служби говоре о 60.000 динара и поновном слушању придодатих предмета. Цена једног ЕСПБ бода ће износити од 1.500 до 1.900 динара.

Економски факултет у Београду – Пребацивање на Болоњу 6600 динара, а полагање испита се не плаћа годину дана. Цена бода је 1870 динара, за испите који ће бити придодати, а сваки испит носи од седам до 10 бодова. Дипломски рад носи четири бода, а семинарски радови им се не признају јер нису бодовани, што је нова два бода по 1870 динара.

Грађевински факултет у Новом Саду – 10.000 динара за бодовање положених испита, 6500 упис, 1500 дин по боду за неположене и евентуално додате испите и 1500 динара по боду за дипломски рад.

Филозофски факултету у Београду – званично обавештење о условима биће објављени око 20. септембра. Бод је 1950 динара, а школарина 119.000 динара. Студенти кажу да их у старом статусу има од 200 до 500. Одмах на упису би се плаћали сви бодови, затим реупис, нови индекс, признавање старих испита и то на крају изађе око хиљаду евра.

Фармацеутски факултет у Београду – студенти имају још годину дана за завршетак студија (јер припадају медицинској групацији на којој се студира дуже) а остало их је око 600 уписаних „по старом“. Бод кошта 2417, а школарина 145.000 динара. Биће им додато од 10 до 15 предмета.

ФТН Нови Сад – Упис 6900 динара, признавање положених испита 5000 динара, дипломски 22.500 динара, плус неположени и додати испити.

Факултет за физичку хемију – Цена сваког бода који се пренесе биће 1000 динара, за сваки признати испит по 100 динара, плус молба 2500 и надокнада Ректорату 1500 динара. Ако је неком остало пет испита до краја, да пређе на Болоњу кошта 60.000-70.000 динара и још минимум годину дана студирања.

ЕТФ Београд – Пребацивање на Болоњу коштаће између 30.000 и 40.000 динара.

Правни факултет у Београду – информације су опречне, од тога да ће рок бити продужен за годину дана, до тога да реупис кошта 10.000 динара, индекс 500, а бод 1500 динара.

Заиста, ради се о ненормално великим износима, о правој пљачки, наводно легалној, студената, под изговором да су они „вечити“, а управо много тих „вечитих“ годинама ради како би скупили довољно новца за наставак школовања или довршетак исто.

И на послетку, људи одлазе у иностранство, са или без дипломе, са осећањем да их је сопствена држава издала и опљачкала.

Извор: kancelarija.info  и politika.rs

 

Share Button

Могло би да вам се свиди и...